Uloga agrarne politike u razvoju stočarstva u Srbiji

Stočarstvo u Srbiji je tokom poslednjih nekoliko decenija prošlo kroz brojne strukturne i ekonomske promene, koje su ostavile dubok trag na obim i kvalitet proizvodnje. Iako se ovaj sektor suočavao sa ozbiljnim krizama, on i dalje predstavlja jednu od najvažnijih grana poljoprivrede sa značajnim potencijalom za oporavak i dalji razvoj. Ključnu ulogu u tom procesu imaju mere agrarne politike koje sprovodi Vlada Republike Srbije sa ciljem stabilizacije proizvodnje, povećanja konkurentnosti i poboljšanja položaja stočara.

Od 2005. godine, kroz usvajanje Strategije poljoprivrede Srbije, postavljeni su osnovni pravci razvoja stočarskog sektora. Iako je njena puna primena još uvek u fazi operacionalizacije, strategija daje jasan okvir za dugoročno unapređenje proizvodnje, modernizaciju gazdinstava i bolje korišćenje raspoloživih resursa.

Fokus agrarne politike na komercijalna gazdinstva

Jedan od osnovnih ciljeva savremene agrarne politike u Srbiji jeste razvoj komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava koja treba da postanu nosioci robne stočarske proizvodnje. Ova gazdinstva moraju biti tržišno orijentisana, tehnološki opremljena i ekonomski održiva kako bi mogla da odgovore na zahteve domaćeg i međunarodnog tržišta.

Iako su ove mere još uvek u razvoju, poslednjih godina sprovode se konkretne aktivnosti koje uključuju finansijsku podršku proizvođačima, smanjenje troškova proizvodnje i olakšavanje pristupa kapitalu. Time se poljoprivrednicima omogućava lakše prevazilaženje finansijskih poteškoća i postepeni prelazak na intenzivniju i profitabilniju proizvodnju.

Podsticaji i premije za stočarsku proizvodnju

Jedan od najvažnijih instrumenata agrarne politike jesu direktni podsticaji namenjeni stočarskoj proizvodnji. Proizvođači mleka imaju pravo na premije ukoliko mleko predaju registrovanim prerađivačima sa teritorije Republike Srbije. Posebni stimulansi namenjeni su gazdinstvima koja posluju u brdsko-planinskim područjima, gde su proizvodni uslovi znatno otežani.

Pored toga, država regresira nabavku priplodne stoke u sektorima govedarstva, ovčarstva, kozarstva i pčelarstva, sa ciljem unapređenja genetskog potencijala i povećanja produktivnosti. Ove mere imaju dugoročan efekat, jer kvalitetna priplodna grla predstavljaju osnovu stabilne i konkurentne stočarske proizvodnje.

Krediti i subvencije za investicije u stočarstvu

Agrarna politika Srbije obuhvata i povoljne dugoročne kredite namenjene investicijama u stočarsku proizvodnju. Ovi krediti omogućavaju nabavku savremene opreme, mehanizacije i tehnologije, kao i ulaganja u izgradnju i modernizaciju objekata za smeštaj stoke.

Subvencije su dostupne za izgradnju farmi mlečnih krava, tovnih junadi, svinja i živine, kao i za adaptaciju postojećih objekata. Posebna pažnja posvećena je marginalnim područjima, gde subvencije mogu iznositi i do 40–50% ukupne vrednosti investicije, čime se podstiče razvoj poljoprivrede u ekonomski i prirodno nepovoljnim regionima.

Značaj Registra poljoprivrednih gazdinstava

Da bi ostvarili pravo na subvencije i druge mere podrške, poljoprivrednici moraju biti upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj registar predstavlja osnovni mehanizam kontrole i raspodele sredstava, ali i alat za praćenje stanja u poljoprivredi.

Upis u registar omogućava proizvođačima pristup finansijskoj pomoći, savetodavnim uslugama i raznim programima podrške, čime se direktno utiče na unapređenje proizvodnje i poboljšanje životnih uslova u ruralnim područjima.

Zaštita domaće stočarske proizvodnje

Jedan od važnih izazova agrarne politike jeste zaštita domaće stočarske proizvodnje od prekomernog uvoza. Srbija primenjuje visoke carinske stope na uvoz mesa, mleka i stoke za klanje, dok istovremeno nižim carinama podstiče uvoz kvalitetnih priplodnih grla.

Ovakav pristup omogućava očuvanje domaće proizvodnje, povećanje konkurentnosti i jačanje izvoznog potencijala stočarskog sektora, što je od ključnog značaja za ukupni agrarni bilans zemlje.

Kriza stočarstva i mogućnosti oporavka

Stočarstvo u Srbiji već decenijama trpi posledice ekonomske krize, tranzicionih procesa i nestanka velikih društvenih farmi. Smanjenje broja stanovnika u ruralnim područjima, nepovoljna starosna struktura i slaba kupovna moć dodatno otežavaju razvoj sektora.

Ipak, Srbija raspolaže povoljnim prirodnim uslovima za stočarsku proizvodnju, kako u intenzivnom farmerskom sistemu, tako i u pašnjačkom stočarstvu. Povećanje broja grla na nivo iz ranijih godina moglo bi značajno doprineti oporavku sektora, ali to zahteva dugoročnu strategiju i stabilnu podršku države.

Demografski izazovi i ruralni razvoj

Depopulacija sela predstavlja jedan od najvećih problema za budućnost stočarstva u Srbiji. Bez mladih proizvođača i radne snage, čak i najbolje agrarne mere gube na efikasnosti. Zbog toga je neophodno povezati agrarnu politiku sa politikom ruralnog razvoja, zapošljavanja i unapređenja kvaliteta života na selu.

Zaključak

Mere agrarne politike u stočarstvu predstavljaju ključni instrument za oporavak i dugoročni razvoj stočarske proizvodnje u Srbiji. Subvencije, krediti, zaštita domaće proizvodnje i podsticanje komercijalnih gazdinstava stvaraju osnovu za stabilan i konkurentan sektor. Međutim, bez jasne strategije, dugoročnih ulaganja i rešavanja demografskih problema u ruralnim područjima, puni efekti ovih mera neće biti ostvareni. Samo koordinisanim delovanjem države i proizvođača stočarstvo u Srbiji može ponovo postati snažan i održiv sektor.