Preduzeća iz oblasti agroindustrijskog kompleksa

Preduzeća iz oblasti agroindustrijskog kompleksa, kao i cele privrede, u prethodnih petnaest godina poslovala su u izuzetno nepovoljnim uslovima. Raznim vidovima formalnih i neformalnih sankcija domaćim preduzećima je sve do 2000. godine bio gotovo onemogućen pristup robnim i finansijskim tržištima razvijenih zemalja. Time je znatno otežana nabavka neophodnih repromaterijala, plasman proizvoda, usvajanje novih znanja i savremenih tehnologija, kao i pribavljanje kapitala za investicije i tekuće finansiranje proizvodnje.

Kada se tome dodaju neravnopravan položaj u primarnoj raspodeli, hiperinflacija, netržišni uslovi poslovanja i često neadekvatno upravljanje, ne iznenađuje činjenica da je veliki broj preduzeća iz ove oblasti bio gotovo u potpunosti devastiran, kako u tehnološkom, tako i u finansijskom pogledu.

Tranzicija i proces restrukturiranja agrosektora

Nakon 2000. godine započinje period postepenog otvaranja zemlje, čime se stvaraju osnovni preduslovi za oporavak agroindustrijskog kompleksa. Taj proces, međutim, nije bio ni brz ni lak. Vlasnička transformacija preduzeća iz agrosektora se intenzivira i danas je u velikoj meri privedena kraju.

Privatizaciju je trebalo da prati sveobuhvatna transformacija poslovnih procesa – proizvodno-tehnoloških, finansijskih, tržišnih, kadrovskih i upravljačkih. Cilj ovih promena bio je povećanje konkurentnosti i efikasnosti preduzeća, kao i njihovo uspešnije uključivanje u domaće i međunarodne tokove.

Efekti tranzicije i spoljnotrgovinska razmena

Transformacija agroindustrijskog sektora već je dala određene pozitivne rezultate, koji se najjasnije ogledaju u rastu suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Ipak, ostvareni rezultati su i dalje ispod realnih potencijala ove grane.

Dodatni problem predstavlja sužavanje domaćeg tržišta nakon raspada bivše zemlje, kao i gubitak tradicionalnih izvoznih tržišta, koja se veoma teško ponovo osvajaju. Istovremeno, liberalizacija domaćeg tržišta dovela je do povećanog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što dodatno otežava položaj domaćih proizvođača.

Značaj agroindustrije za privredu Srbije

Poljoprivreda i prehrambena industrija učestvuju sa oko 40% u društvenom proizvodu Republike Srbije, što jasno ukazuje na njihov strateški značaj. Zbog toga je rešavanje problema u poslovanju preduzeća agroindustrijskog kompleksa od ključnog interesa za celokupni ekonomski razvoj zemlje.

Mere ekonomske politike koje se sprovode daju određene pozitivne efekte, ali su oni i dalje nedovoljni. Agrosektor zahteva sistematske, dugoročne i finansijski značajnije podsticaje i subvencije.

Finansiranje i kreditni problemi preduzeća

Jedan od najvećih problema sa kojima se preduzeća agroindustrijskog kompleksa suočavaju jeste finansiranje. Zbog slabe akumulativne i reproduktivne sposobnosti, javlja se povećana potreba za kreditima, koji su i dalje nepovoljni po uslovima i rokovima otplate.

Kreditno-monetarna politika ne uvažava u dovoljnoj meri specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, dok olakšice putem razvojnih i garancijskih fondova koristi relativno mali broj subjekata.

Uloga malih i srednjih preduzeća

Posebno ohrabruje trend stalnog rasta broja privrednih subjekata u agrosektoru, naročito u oblasti prehrambene industrije. Reč je uglavnom o malim i srednjim preduzećima koja popunjavaju prostor nastao smanjenjem aktivnosti velikih sistema.

Ova preduzeća se pokazuju kao fleksibilna, inovativna i efikasna u uvođenju novih tehnologija i osvajanju tržišta. Nema sumnje da će upravo ona u budućnosti predstavljati osnovne nosioce razvoja agroindustrijskog kompleksa Srbije.