Razvoj svetske poljoprivrede u poslednjih 50 godina predstavlja značajan korak napred u globalnoj proizvodnji hrane. Tokom ovog perioda, obim poljoprivredne proizvodnje povećan je za 1,6 puta, a mnogi faktori su doprineli ovom usponu. Među ključnim faktorima koji su uticali na razvoj poljoprivrede, svakako se izdvaja tehničko-tehnološki napredak, kao što su mehanizacija, selekcija i oplemenjivanje biljaka i životinja, upotreba agrohemikalija i mnoge druge inovacije. Ovi napreci doveli su do prave agrarne revolucije koja je u početku zahvatila razvijene zemlje, a postepeno je našla primenu i u zemljama u razvoju.
Jedan od najvažnijih faktora u poslednjem razdoblju razvoja poljoprivrede je Zelena revolucija. Ova revolucija donela je ogromne promene u načinu proizvodnje hrane, jer je u mnogim zemljama u razvoju omogućila primenu novih sorti i hibrida biljaka, prilagođenih različitim agroekološkim uslovima. Takođe, šira primena agrohemikalija postavila je temelje za visoke prinose i veću efikasnost u proizvodnji. Kroz ovu revoluciju, mnogi poljoprivrednici u zemljama u razvoju uspeli su da poboljšaju svoje prinose, mada su i dalje postojale značajne razlike u opremljenosti i pristupu naprednim tehnologijama između razvijenih i nerazvijenih regiona.
Proširenje navodnjavanih površina, kao i ekspanzija obradivog zemljišta, takođe su bili ključni faktori koji su omogućili širenje proizvodnje. Navodnjavanje je omogućilo da se površine u sušnim područjima iskoriste za proizvodnju hrane, dok je širenje zemljišta pod višegodišnjim biljnim vrstama dodatno povećalo globalnu proizvodnju.
Međutim, uprkos svim ovim naprecima, mnogi farmeri u zemljama u razvoju još uvek nisu imali pristup modernoj opremi i tehnologiji. U zemljama u razvoju, poznatim kao ZUR (zemlje u razvoju), postojale su velike razlike u produktivnosti rada i efikasnosti proizvodnje. Zbog tehničke i organizacione neosposobljenosti, ovi poljoprivrednici nisu mogli da konkurišu sa poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja, čiji su farme bile bolje opremljene i ekonomičnije. Zbog toga su mnogi farmeri bili prinuđeni da migriraju u urbana područja u potrazi za boljim životnim uslovima.
Tendencije u svetskoj poljoprivredi, iako rastu, ukazuju na određene znakove usporavanja. U razvijenim zemljama, posebno u Evropi, rast poljoprivredne proizvodnje stagnira ili opada. Ovaj razvojni tok najviše je uzrokovan agrarnom politikom tih zemalja, koja je često usmerena na očuvanje postojećeg stanja na tržištu poljoprivrednih proizvoda. U ovom kontekstu, zemlje koje su bile veliki izvoznici poljoprivrednih proizvoda sada se suočavaju sa izazovima u održavanju tog statusa.
Svetska poljoprivreda suočava se sa kontradiktornostima – dok se u razvijenim zemljama primenjuju napredne tehnologije i postižu visoki prinosi, u mnogim zemljama u razvoju problemi sa siromaštvom i nedostatkom resursa i dalje ometaju dalji napredak. Iako postoji trend rasta poljoprivrede, on je u velikoj meri ograničen ekonomskim i političkim okolnostima koje utiču na proizvodnju i distribuciju hrane na globalnom nivou. Kroz dalji razvoj poljoprivrede, važno je nastaviti sa ulaganjem u inovacije, edukaciju poljoprivrednika i podsticanje održivih praksi kako bi se smanjile ove razlike i obezbedila sigurnost hrane za sve