Poljoprivredna politika i subvencije

Mere agrarne politike u stočarstvu: Kako unaprediti stočarsku proizvodnju u Srbiji

Stočarstvo u Srbiji je, nažalost, prošlo kroz brojne turbulencije u poslednjim decenijama, ali uprkos tome, postoje i značajni potencijali za njegov oporavak i dalji razvoj. Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede, ključnu ulogu imaju mere agrarne politike koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi podstakla razvoj stočarske proizvodnje i poboljšala uslove za poljoprivredne proizvođače. Od 2005. godine, usvojena je Strategija poljoprivrede Srbije koja, iako još uvek u fazi operacionalizacije, pruža smernice za budući razvoj sektora.

Fokus na komercijalna gazdinstva

Jedan od ključnih ciljeva agrarne politike u Srbiji je razvoj komercijalnih gazdinstava koja bi trebalo da postanu nosioci robne proizvodnje u oblasti stočarstva. Takva gazdinstva moraju postati konkurentna i profitabilna, kako bi im obezbedili dugoročnu održivost. Iako je implementacija ovih mera tek u začetku, već nekoliko godina preduzimaju se konkretne akcije u cilju finansijske podrške poljoprivrednicima. Ove mere podrazumevaju usmeravanje finansijskih sredstava ka smanjenju troškova proizvodnje i olakšavanju finansijskog stresa na gazdinstvima, čime se omogućava njihov lakši oporavak i rast.

Podsticaji za stočarsku proizvodnju

Postoji niz mera koje direktno podstiču razvoj stočarske proizvodnje. Poljoprivredni proizvođači, koji se bave mlečnom proizvodnjom, mogu ostvariti premije za mleko ako ga predaju preradiocima sa područja Republike Srbije. Takođe, veći iznos premije dodeljuje se gazdinstvima koja posluju u brdsko-planinskim područjima, kako bi se stimulisao razvoj u tim specifičnim uslovima. U cilju podsticanja kvalitetne stočarske proizvodnje, takođe se regresira nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva, ovčarstva, kozarstva i pčelarstva.

Krediti i subvencije za stočare

Uz to, poljoprivrednici mogu koristiti dugoročne kredite za nabavku opreme i investicije u stočarsku proizvodnju. Pored toga, agrarna politika nudi i subvencije za izgradnju, popravku i adaptaciju objekata za smeštaj stoke, kao i za izgradnju farmi mlečnih krava, tovnih junadi, svinja i živine. Za unapređenje sela, država subvencioniše i nabavku rasnog sastava stoke iz uvoza, sa ciljem povećanja kvaliteta stoke u Srbiji. Sredstva za ove projekte mogu iznositi čak 40-50% ukupnih troškova, posebno za marginalna područja, koja se suočavaju sa prirodnim ili zakonskim preprekama za razvoj poljoprivrede.

Registar poljoprivrednih gazdinstava

Jedan od ključnih uslova za korišćenje ovih subvencija i mera je da poljoprivrednici budu upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Na taj način, oni mogu ostvariti pravo na pomoć i podsticaje koji im omogućavaju da poboljšaju svoje gazdinstvo, unaprede proizvodnju i poboljšaju uslove života u ruralnim područjima. Upisivanje u registar je jednostavan proces, ali vrlo važan kako bi se obezbedila potrebna podrška i pomoć.

Zaštita domaće proizvodnje

Srbija se suočava sa izazovom zaštite svoje stočarske proizvodnje od prevelikog uvoza, dok istovremeno podstiče izvoz stoke i stočarskih proizvoda. U tom cilju, najvišim carinskim stopama štiti se uvoz stoke za klanje, mesa, mleka i mlečnih proizvoda, dok se nižim carinama stimuliše uvoz priplodnih grla. Ove mere omogućavaju da domaća stočarska proizvodnja bude zaštićena i konkurentna na domaćem i stranom tržištu.

Kriza stočarske proizvodnje i njeno oporavak

Stočarska proizvodnja u Srbiji suočava se s mnogim izazovima. Još pre 15-ak godina, sektoru je prijetila ozbiljna kriza koja se nije potpuno oporavila. Uzrok tome leži u opštoj ekonomskoj krizi u zemlji, zakasneloj tranziciji, nestanku brojnih društvenih farmi i slabljenju ekonomskih resursa individualnih poljoprivrednih proizvođača. Takođe, smanjenje broja stanovništva u ruralnim područjima, nepovoljna starosna struktura, kao i slaba kupovna moć, čine razvoj stočarstva još težim.

Međutim, uprkos tim problemima, postoje i povoljniji prirodni uslovi za stočarsku proizvodnju, kako za farmerski oblik uzgoja, tako i za pašnjačko stočarstvo. U nekoliko okruga u Srbiji primećeno je opadanje broja stoke, osim broja ovaca, gde je situacija nešto povoljnija. Takođe, ako bi se broj grla povećao na nivo iz 2000. godine, to bi značajno unapredilo stanje stočarske proizvodnje u zemlji. Mogućnosti za poboljšanje postoje, ali kako bi se ostvarili bolji rezultati, potrebno je dugoročno ulaganje i strategija.

Izazovi smanjenja broja stanovništva

Jedan od većih problema, posebno za seoska naselja, jeste smanjenje broja stanovnika. Ovaj problem traje već nekoliko decenija i predstavlja ozbiljnu prepreku za dalji razvoj stočarske proizvodnje. Zbog toga, potrebna je ozbiljna strategija koja se mora implementirati uz veliko ulaganje resursa. Na žalost, trenutno imamo nedostatak potrebnih sredstava i planova za rešavanje ovog problema. Perspektiva za seoska naselja i stočarsku proizvodnju, nažalost, nije mnogo svetla, ali uz pravilnu strategiju i podršku države, situacija može biti poboljšana.

Zaključak

Mere agrarne politike u stočarstvu predstavljaju osnovu za dalji razvoj i oporavak stočarske proizvodnje u Srbiji. Podsticanje komercijalnih gazdinstava, krediti, subvencije i zaštita domaće proizvodnje samo su neki od koraka koji mogu unaprediti stanje u sektoru. Međutim, kako bi ove mere bile zaista efikasne, neophodno je da se osigura snažna strategija i dugoročna ulaganja. Takođe, važan je i kontinuiran rad na povećanju broja stanovništva u ruralnim područjima, kao i pružanje potrebne podrške i edukacije poljoprivrednicima. Samo tako će stočarstvo u Srbiji moći da se vrati na pravi put i postane održiv i konkurentan sektor.

Razvoj svetske poljoprivrede – Svet siromašnih i svet razvijenih zemalja

Svetska poljoprivreda se razvija u različitim pravcima u zavisnosti od stepena razvoja zemalja. Iako u poslednjih nekoliko decenija dolazi do globalnog rasta proizvodnje, razlike između razvijenih i siromašnih zemalja ostaju ogromne. Siromaštvo, glad i ekonomska nejednakost, naročito u zemljama u razvoju (ZUR), povezani su sa brojnim faktorima koji se duboko ukorenjuju u ekonomijama tih zemalja.

Glad i siromaštvo su tesno povezani i prisutni u mnogim delovima sveta. Nedostatak dohotka i kupovne moći, zajedno sa lošim pristupom hrani, uzrokuje prehrambenu nesigurnost. Siromaštvo, zauzvrat, doprinosi povećanju gladi jer smanjuje produktivnost rada, povećava ranjivost na bolesti i smanjuje pristup osnovnim uslovima za život. Prema podacima MMF-a, siromaštvo je često povezano sa političkom nestabilnošću, sukobima, lošim zakonodavstvom, korupcijom, prekomernim prirodnim priraštajem i nepovoljnim klimatskim uslovima. Ovi faktori posebno pogađaju zemlje u razvoju i čine im pristup resursima kao što su zemljište i voda teškim, što dalje povećava siromaštvo i gladi.

Jedan od ključnih izazova u zemljama u razvoju jeste smanjenje ruralnog siromaštva. Da bi se postigao napredak, neophodno je sprovesti efikasne agrarne reforme koje omogućavaju pristup zemljištu i vodi, što će farmerima omogućiti da poboljšaju proizvodnju. Takođe, razvoj ljudskog kapitala, kroz edukaciju, obezbeđenje osnovne zdravstvene zaštite i podršku ženama i mladima u ruralnim područjima, ključan je za unapređenje života u tim zajednicama. Izgradnja sistema socijalnih naknada i obezbeđenje izvora kreditiranja takođe igraju značajnu ulogu u smanjenju siromaštva i povećanju stabilnosti ruralnih zajednica.

Međutim, uprkos naporima, razlika u ekonomskoj snazi između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ostaje duboka. Prema statistici o bruto domaćem proizvodu (BDP), iako su zemlje u razvoju u poslednjim decenijama beležile brži rast BDP-a, ekonomske razlike su i dalje ogromne. Brzi rast BDP-a u zemljama u tranziciji i ZUR nije dovoljan da dostigne nivo razvijenih zemalja, a razlike se mogu objasniti različitim stepenom razvoja infrastrukturnih i društvenih sistema. Faktori kao što su istorijsko nasleđe, kulturne razlike, prirodni resursi i demografski uslovi igraju ključnu ulogu u određivanju tempa ekonomskog rasta.

S obzirom na ove izazove, važno je shvatiti da globalni ekonomski jaz između razvijenih i siromašnih zemalja nije samo pitanje politike i ekonomije, već i društvene pravde. Zajednički napori na globalnom nivou, kao i razvoj odgovarajuće poljoprivredne politike, mogu doprineti smanjenju ovih nejednakosti. Samo kroz stvaranje održivih rešenja za poljoprivredu, distribuciju resursa i podršku poljoprivrednicima u zemljama u razvoju može se ostvariti pravičan razvoj, koji će omogućiti smanjenje gladi i siromaštva u svetu.

Povezivanje ekonomske efikasnosti, održivih poljoprivrednih praksi i pristupa osnovnim resursima ključno je za dugoročni razvoj i smanjenje siromaštva. Pristup tehnologiji, obezbeđivanje tržišta za proizvode i jačanje edukacije mogu omogućiti siromašnima da se izbore sa izazovima i ostvare ekonomski napredak, čime bi se stvorila ravnoteža između razvijenih i siromašnih regiona.

Uloga poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji Srbije

Poljoprivreda je jedan od ključnih sektora nacionalne ekonomije Srbije, koja se prostire kroz velike površine plodne zemlje i ima bogate tradicije u proizvodnji hrane. Ovaj sektor ne samo da zadovoljava unutrašnje tržište, već i ima značajan udeo u izvozu, zapošljavanju i očuvanju ruralnih područja. U poslednjim decenijama, dok se suočavamo sa globalizacijom i brzim tehnološkim napretkom, poljoprivreda ostaje temelj ekonomske stabilnosti i razvoja Srbije.

Poljoprivreda kao generator bruto domaćeg proizvoda (BDP)

U Srbiji, poljoprivreda čini značajan udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP). Iako se u poslednjim godinama udeo poljoprivrede u ukupnom BDP-u smanjuje, i dalje je jedan od glavnih pokretača ekonomije, sa gotovo 10-12% učešća. Poljoprivreda direktno doprinosi rastu domaće proizvodnje, naročito kroz sektor voćarstva, povrtarstva, stočarstva, kao i industriju prerade hrane. S obzirom na plodne zemljiste, pogodnu klimu i tradiciju u poljoprivredi, proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u Srbiji ima veliki potencijal za dalji rast i modernizaciju.

Izvoz poljoprivrednih proizvoda kao izvor deviza

Jedan od ključnih faktora koji čine poljoprivredu važnom za nacionalnu ekonomiju Srbije je njen značajan doprinos izvozu. Srbija je jedan od vodećih izvoznika poljoprivrednih proizvoda u regionu i šire. Među najvažnijim izvozima su voće, povrće, žitarice, meso i mlečni proizvodi. Država se oslanja na poljoprivredni sektor kako bi ostvarila devizne prihode, što je posebno važno s obzirom na balansiranje trgovinskog deficita.

Najveći izvozni potencijal leži u proizvodima poput malina, šljiva, kukuruza, pšenice i soje, čija potražnja na globalnim tržištima neprestano raste. Poljoprivredna preduzeća, i to kako mala tako i velika, igraju ključnu ulogu u ovom procesu, dok izvoznici nastoje da odgovore na međunarodne zahteve u pogledu kvaliteta i sertifikacija proizvoda.

Zapošljavanje i ruralni razvoj

Poljoprivreda u Srbiji zapošljava veliki broj ljudi, naročito u ruralnim područjima. Ovaj sektor je, dakle, ključan za smanjenje nezaposlenosti i očuvanje života u seoskim sredinama. Prema procenama, više od 20% radne snage u Srbiji direktno je ili indirektno zaposleni u poljoprivredi. To uključuje i rad u primarnoj proizvodnji, ali i u industriji prerade hrane, transportu i trgovini.

Razvijanje poljoprivrede u Srbiji direktno utiče na kvalitet života u ruralnim oblastima, jer pomaže u očuvanju infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i drugih ključnih uslova za održiv život u tim regionima. Razvoj ovog sektora doprinosi i smanjenju migracija ka urbanim sredinama, čime se sprečava dalja depopulacija sela.

Poljoprivreda i održivost

U današnjem svetu, održivost je ključna za dugoročni rast poljoprivredne proizvodnje. U Srbiji se sve više postavlja pitanje kako da poljoprivreda bude ekološki prihvatljivija i u skladu sa globalnim trendovima smanjenja emisije CO2. Uvođenje savremenih poljoprivrednih tehnika, poput precizne poljoprivrede i digitalizacije, može doprineti većoj efikasnosti, uštedi resursa i očuvanju životne sredine. Takođe, podržavanje ekološke poljoprivrede i proizvodnje organskih proizvoda može otvoriti nova tržišta i doneti vredne ekonomske koristi.

Poljoprivredna politika i subvencije

Uloga države u poljoprivredi Srbije je ključna, a to se najviše ogleda kroz subvencije i politike koje podstiču proizvodnju. Država je kroz različite mere, kao što su subvencije za nabavku mehanizacije, podršku mladim poljoprivrednicima i unapređenje infrastrukturnih kapaciteta, omogućila stabilan razvoj sektora. Takođe, podrška kroz IPARD fondove, koji su dostupni kroz Evropsku uniju, predstavlja priliku za modernizaciju i povećanje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje.

Zaključak

Poljoprivreda u Srbiji i dalje ima ključnu ulogu u ekonomiji zemlje, čineći je temeljnom granom koja pokreće druge sektore. S obzirom na prirodne resurse, tradiciju i znanje, postoji ogroman potencijal za dalji razvoj ovog sektora. Kroz strateške investicije, modernizaciju proizvodnje, održivost i bolje marketinške strategije, poljoprivreda može postati još jači motor razvoja. Da bi poljoprivreda nastavila da doprinosi ekonomskom rastu, potrebno je stalno ulaganje u inovacije, infrastrukturu i kvalitet ljudskih resursa.

U krajnjoj liniji, uloga poljoprivrede u nacionalnoj ekonomiji Srbije nije samo proizvodnja hrane, već i očuvanje kulturnog nasleđa, očuvanje životne sredine i dugoročni ekonomski razvoj koji uključuje sve delove društva.

Zemljoradničke zadruge

Na teritoriji naše zemlje postoje veliki potencijali za poljoprivrednu proizvodnju s obzirom na kvalitetno zemljište, umerenu kontinentalnu klimu i obilje vodenih tokova. Međutim, mi ipak dugi niz godina ne uspevamo da u dovoljnoj meri upotrebimo povoljne faktore kojima nas je priroda darovala.

Poslednjih decenija, poljoprivredna preduzeća poslovala su u veoma otežanim uslovima koja su posledica sankcija, ratnih dešavanja i neminovne tranzicije koja otvara brojna pitanja i postavlja složene zadatke. U takvim uslovima poljoprivrednicima nije lako da dođu do kapitala za potrebe investicija i tekućeg finansiranja proizvodnje, zatim do neophodnog repromaterijala, novih tehnologija, itd. U tako teškim uslovima poljoprivredni proizvođači su upućeni da se udružuju u zadružne saveze koji im stvaraju pretpostavke za poboljšanje svog položaja

Zemljoradničke zadruge na našim prostorima najčesće nisu ekonomski jake organizacije, ali su neophodne za male i srednje poljoprivredne proizvođače, koji bez njih ne bi mogli u većini slučajeva ni zasnivati proizvodnju, ni postići korektne uslove realizacije i naplate svojih proizvoda. Zadruge imaju veliki značaj i za prerađivače, posrednike u prometu i krajnje potrošače koji preko njih kupuju na jednom mestu količinu robe koju bi bez zadruga ugovarale ili kupovale sa ogromnim brojem poljoprivrednih proizvođača.

Tradicija zadružnog organizovanja na prostorima današnje Vojvodine postoji više od 150 godina. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini koja je osnovana 1846. godine u Bačkom Petrovcu je bila treća formirana zadruga u svetu.

Na dan 02.06.2009. u zadružni registar zadružnog saveza Vojvodine bilo je upisano 515 zemljoradničkih zadruga i 28 ostalih zadruga. Zemljoradničke zadruge imaju u proseku 35 zadrugara, a procenjeni prosečan broj kooperanata je oko 230. Na osnovu nekompletnih podataka iz završnih računa zadruga, procenjuje se da zemljoradničke zadruge imaju u proseku oko 8 zaposlenih radnika sa tendencijom smanjivanja.

Zadruge u osnovi razlikuje od preduzeća i ostalih oblika pravnih lica, poslovanje u skladu sa zadružnim principima i zadružnim vrednostima.

Prema Međunarodnom Zadružnom Savezu (ICA), zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.

Zadružni principi predstavljaju osnovno uputstvo pomoću koga zadružne organizacije u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Zadružni principi Međunarodnog Zadružnog Saveza (ICA) su: dobrovoljno i otvoreno članstvo; demokratska kontrola članova; ekonomska participacija članova; autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i informisanje; međuzadružna saradnja; briga za zajednicu.

Danas se zemljoradničke zadruge AP Vojvodine nalaze na prekretnici razvoja, koja je uslovljena tranzicijom ukupnog privrednog sistema. Budući položaj i razvoj zemljoradničkih zadruga i njihovih članova, uslovljen je pravcima budućeg restruktuiranja koje će nastupiti kao deo procesa tranzicije ukupnog privrednog sistema. Kao model za restruktuiranje naseg zadrugarstva mogu nam poslužiti analize pravaca tranzicije zemalja koje su taj proces uspešno završile.