Категорија: Poljoprivredne finansije i investicije

Orijentaciona cena zasada belog tartufa: Koliko košta gajenje tartufa na jednom hektaru?

Kada se odlučite da investirate u gajenje tartufa, posebno belih tartufa, važno je imati jasno razumevanje svih troškova koji ulaze u ovaj poduhvat. Iako je ulaganje u tartufikulturu na prvi pogled veliko, u poređenju sa drugim poljoprivrednim zasadima, poput vinove loze, gajenje tartufa može biti izuzetno profitabilno. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na orijentacionu cenu podizanja jednog hektara zasada belog tartufa i na faktore koji utiču na ukupne troškove.

1. Cena sadnica belog tartufa

Za uspešno zasnivanje plantaže belog tartufa potrebno je od 500 do 600 mikoriziranih sadnica po hektaru. Mikorizirane sadnice su one koje su već u simbiozi sa specifičnim gljivama, koje omogućavaju rast tartufa. Cena jedne mikorizirane sadnice trenutno iznosi oko 10 evra. Dakle, za jedan hektar plantaže, samo na sadnicama ćete potrošiti između 5.000 i 6.000 evra, što je osnovni početni trošak.

2. Ogradjivanje zasada tartufa

Ogradjivanje zasada predstavlja neophodan korak, jer zaštita od divljači, poput divljih svinja, može biti presudna za uspeh zasada. Za ogradu dužine 400 metara, cena može varirati u zavisnosti od visine ograde i materijala, ali prosečna cena za jedan metar ograde je oko 1,5 evra. Tako, za 400 metara ograde, ukupno ćete izdvojiti oko 600 evra. Ako se odlučite da sami postavite ogradu, možete uštedeti od 15.000 do 20.000 dinara. U suprotnom, trošak postavljanja ograde biće dodatni.

3. Trošak stubova

Za postavljanje ograde biće vam potrebno i 150 bagremovih stubova, čija je cena u proseku 2 evra po komadu. Ukupno, za stubove će vam biti potrebno oko 300 evra. Bagrem je idealan za postavljanje ograda jer je izuzetno izdržljiv, pa će vaša ograda trajati dugi niz godina.

4. Sistem za navodnjavanje

Ako vaš zemljište nije blizu izvora vode, kao što su kanali, potoci ili reke, biće potrebno da investirate u sistem za navodnjavanje. Najčešće rešenje je kopanje bunara, a trošak sistema za zalivanje uključujući pumpu, može biti između 2.500 i 3.000 evra. Cena zavisi od dubine bunara, vrste pumpe i kapaciteta sistema. Na sreću, ako imate pristup izvoru vode, trošak navodnjavanja će biti mnogo niži.

5. Protivgradna mreža

Zaštita vašeg zasada od nepovoljnih vremenskih uslova, posebno od grada, takođe je važna. Protivgradna mreža je obavezna investicija za zaštitu vaših sadnica i potencijalnih plodova. Cena protivgradne mreže sa postavljanjem iznosi od 800 do 1.200 evra, u zavisnosti od kvaliteta mreže i uslova tržišta.

6. Ukupni troškovi i isplativost

Kada saberemo sve ove troškove, cena podizanja jednog hektara zasada belog tartufa bez troškova zemljišta iznosi približno 15.000 evra. Iako ovo može delovati kao velika investicija, važno je napomenuti da je ovo ulaganje na duže staze. U poređenju sa podizanjem vinove loze, ovo je i dalje manji iznos, a povrat od tartufa može biti značajan. Gajenje tartufa se smatra ekološki prihvatljivim, jer ne zahteva agresivnu upotrebu hemikalija i pesticida, što ga čini atraktivnim za ekološki orijentisane poljoprivrednike.

7. Očekivani prinos

Jedan od najuzbudljivijih aspekata gajenja tartufa je potencijalni prinos. Iako je početna godina rodnosti spora, prva žetva tartufa može se očekivati tek nakon nekoliko godina. Na dobro razvijenoj plantaži, prinos može varirati od 30 do 100 kilograma belog tartufa po hektaru, u zavisnosti od godine i ekoloških faktora. S obzirom na cenu belog tartufa, koja može biti vrlo visoka, posebno na tržištima specijalizovane hrane i luksuznih restorana, prinos od samo nekoliko kilograma može se isplatiti.

Zaključak

Iako početna investicija u gajenje belog tartufa nije mala, potencijalni profit na duži rok može biti značajan. Sa sve većom potražnjom za tartufima na globalnom tržištu, ulaganje u tartufikulturu predstavlja izuzetnu priliku za poljoprivrednike koji žele da se bave ekološkim i profitabilnim poslom. Uz odgovarajuću negu, strpljenje i planiranje, Srbija ima odlične uslove da postane ozbiljan proizvođač tartufa u budućnosti.

Troškovi amortizacije u poljoprivredi

Amortizacija je proces kroz koji se vrednost osnovnih sredstava, kao što je poljoprivredna mehanizacija, postepeno smanjuje tokom njihovog korišćenja. U jednostavnom smislu, to je način kako se trošak nabavke tih sredstava prenosi na gotove proizvode kroz radne učinke tokom nekoliko godina. Kako vreme prolazi, „zubi“ vremena uzimaju svoj danak i kvalitet mašina se smanjuje. Takođe, razvoj mašinske industrije donosi stalne inovacije, što znači da stariji modeli mašina postepeno postaju manje efikasni. S obzirom na to, zamena ovih sredstava postaje neizbežna.

Zadnja stvar koju želimo u poljoprivredi je da se suočimo sa zastarelim mašinama koje više nisu u stanju da obavljaju svoj posao efikasno. S druge strane, važno je i to da iako sredstva gube svoju vrednost, amortizacija igra ključnu ulogu u finansijskom planiranju. To je način kako poljoprivrednici mogu obezbediti sredstva za zamenu mašina kada postanu neefikasne.

Amortizacija takođe omogućava da se novac izdvaja postepeno tokom vremena, umesto da se odjednom ulaže u kupovinu novih sredstava. Za sve koji se bave poljoprivredom, amortizacija nije samo računovodstveni pojam, već i realna potreba za osiguranje nastavka poslovanja u budućnosti. Na primer, ako imate traktor ili kombajn koji svakodnevno koristite, tokom vremena će ti uređaji gubiti na vrednosti, a važno je da se planira kako ćete obezbediti sredstva za kupovinu novih, efikasnijih modela.

Prilikom izračunavanja troškova amortizacije potrebno je rešiti dva osnovna zadatka: prvo, utvrditi osnovicu za amortizaciju, a drugo, odrediti amortizacionu kvotu. Osnovica za amortizaciju predstavlja razliku između početne vrednosti osnovnog sredstva i njegove krajnje, ili likvidacione vrednosti. Početna vrednost, u današnjim uslovima, lako se može utvrditi jer većina poljoprivrednih mašina ima tržišnu cenu koja uključuje sve dodatne troškove kao što su doprema i montaža.

U praksi, likvidaciona vrednost mašina je vrlo mala, pa se osnovica za amortizaciju obično izračunava kao nabavna vrednost sredstava. Na primer, ako ste kupili traktor za 10.000 evra, a njegova vrednost na kraju njegovog životnog ciklusa bude samo 500 evra, osnovica za amortizaciju biće 9.500 evra.

Amortizaciona kvota se, s druge strane, utvrđuje zakonski, ali često zavisi i od samih proizvođača i njihovih poslovnih potreba. Amortizacija može biti obavljena na različite načine, kao što je linearna amortizacija ili ubrzana amortizacija, u zavisnosti od specifičnih uslova poslovanja. U svakom slučaju, važno je poštovati zakonske obaveze, ali i doneti pametne odluke koje će dugoročno omogućiti opstanak i rast poljoprivrednog poslovanja.

Kroz amortizaciju, poljoprivrednici mogu stvoriti finansijske temelje za dalje ulaganje i unapređenje svojih resursa. To im omogućava da redovno obnavljaju svoju mehanizaciju, održavaju konkurentnost i, što je najvažnije, obezbede dugoročnu održivost svog poslovanja.

Kada svi ovi faktori dođu na svoje mesto, poljoprivreda postaje efikasnija, a proizvođači mogu da se oslanjaju na modernu i efikasnu opremu koja im pomaže da ostvare bolje rezultate. Dakle, amortizacija nije samo teoretski iznos na papiru, već konkretan alat koji pomaže poljoprivrednicima da se nose sa troškovima zamene starih mašina i da unaprede svoje poslovanje u skladu sa novim tehnologijama.