Ulaganje u gajenje belog tartufa – šta treba znati unapred
Kada se poljoprivrednik odluči da investira u gajenje tartufa, a naročito belog tartufa, neophodno je da ima jasno definisanu sliku svih troškova koji ga očekuju. Iako se tartufikultura na prvi pogled čini kao visoko rizična i skupa investicija, u poređenju sa nekim drugim dugoročnim zasadima, poput vinove loze ili voćnjaka, ona može doneti izuzetno visok povrat na uloženi kapital.
U nastavku teksta prikazana je orijentaciona cena podizanja jednog hektara zasada belog tartufa, bez uračunate cene zemljišta, kao i ključni faktori koji utiču na ukupnu ekonomsku isplativost.
Cena sadnica belog tartufa
Za uspešno zasnivanje plantaže belog tartufa potrebno je između 500 i 600 mikoriziranih sadnica po hektaru. Mikorizirane sadnice su mlada stabla (najčešće hrast, leska ili topola) koja su u laboratorijskim uslovima spojena sa micelijumom tartufa, čime se obezbeđuje njihova buduća simbioza.
Cena jedne mikorizirane sadnice iznosi oko 10 evra, što znači da je ukupni trošak za sadni materijal između 5.000 i 6.000 evra po hektaru. Ovo predstavlja osnovu svakog zasada i ujedno najvažniju stavku početne investicije.
Ograđivanje zasada tartufa
Zaštita zasada od divljači, naročito divljih svinja, apsolutno je neophodna. U praksi se najčešće postavlja ograda dužine oko 400 metara, što odgovara parceli od jednog hektara.
Prosečna cena ograde iznosi oko 1,5 evra po metru, pa je ukupni trošak približno 600 evra. Ukoliko se vlasnik odluči da samostalno postavi ogradu, moguće je ostvariti dodatnu uštedu od 15.000 do 20.000 dinara na troškovima rada.
Trošak stubova za ogradu
Za kvalitetno postavljanje ograde potrebno je oko 150 bagremovih stubova, čija je prosečna cena 2 evra po komadu. Ukupan trošak stubova iznosi oko 300 evra.
Bagrem je najčešći izbor zbog svoje izdržljivosti, otpornosti na vlagu i dugog veka trajanja, što ovu investiciju čini dugoročno isplativom.
Sistem za navodnjavanje
Voda predstavlja jedan od ključnih faktora uspeha u tartufikulturi. Ukoliko parcela nema prirodan izvor vode u blizini, neophodno je investirati u sistem za navodnjavanje, najčešće kroz kopanje bunara i instalaciju pumpe.
Ukupan trošak sistema za zalivanje iznosi između 2.500 i 3.000 evra, u zavisnosti od dubine bunara, kapaciteta pumpe i konfiguracije terena. U slučajevima gde postoji prirodni izvor vode, ovaj trošak može biti znatno niži.
Protivgradna mreža
Iako se često zanemaruje, zaštita od grada ima važnu ulogu u očuvanju zasada. Protivgradna mreža, zajedno sa montažom, košta između 800 i 1.200 evra i predstavlja dodatni sloj sigurnosti za dugoročni uspeh plantaže.
Ukupni troškovi podizanja zasada
Kada se saberu svi navedeni troškovi, dolazi se do zaključka da je orijentaciona cena podizanja jednog hektara zasada belog tartufa oko 15.000 evra, bez troškova zemljišta.
U poređenju sa podizanjem vinograda ili intenzivnih voćnjaka, ova investicija nije veća, dok potencijal zarade može biti višestruko veći.
Očekivani prinos i dugoročna isplativost
Beli tartuf je kultura koja zahteva strpljenje. Prvi prinosi se najčešće pojavljuju tek nakon nekoliko godina. Na dobro održavanoj plantaži, prinos se može kretati od 30 do 100 kilograma po hektaru godišnje, u zavisnosti od starosti zasada, klimatskih uslova i kvaliteta zemljišta.
S obzirom na visoku tržišnu cenu belog tartufa, čak i manji prinosi mogu doneti značajan prihod, posebno ako se plasiraju na tržišta specijalizovane hrane i restorana visoke kategorije.
Zaključak
Iako početna ulaganja u gajenje belog tartufa nisu mala, dugoročni ekonomski potencijal je izuzetno visok. Sve veća potražnja na globalnom tržištu, uz ekološki prihvatljiv način proizvodnje, čini tartufikulturu atraktivnom investicijom za savremene poljoprivrednike. Uz dobru pripremu, kvalitetan sadni materijal i strpljenje, Srbija ima realne šanse da postane značajan proizvođač tartufa u regionu.