Svetska poljoprivreda se razvija u različitim pravcima u zavisnosti od stepena razvoja zemalja. Iako u poslednjih nekoliko decenija dolazi do globalnog rasta proizvodnje, razlike između razvijenih i siromašnih zemalja ostaju ogromne. Siromaštvo, glad i ekonomska nejednakost, naročito u zemljama u razvoju (ZUR), povezani su sa brojnim faktorima koji se duboko ukorenjuju u ekonomijama tih zemalja.
Glad i siromaštvo su tesno povezani i prisutni u mnogim delovima sveta. Nedostatak dohotka i kupovne moći, zajedno sa lošim pristupom hrani, uzrokuje prehrambenu nesigurnost. Siromaštvo, zauzvrat, doprinosi povećanju gladi jer smanjuje produktivnost rada, povećava ranjivost na bolesti i smanjuje pristup osnovnim uslovima za život. Prema podacima MMF-a, siromaštvo je često povezano sa političkom nestabilnošću, sukobima, lošim zakonodavstvom, korupcijom, prekomernim prirodnim priraštajem i nepovoljnim klimatskim uslovima. Ovi faktori posebno pogađaju zemlje u razvoju i čine im pristup resursima kao što su zemljište i voda teškim, što dalje povećava siromaštvo i gladi.
Jedan od ključnih izazova u zemljama u razvoju jeste smanjenje ruralnog siromaštva. Da bi se postigao napredak, neophodno je sprovesti efikasne agrarne reforme koje omogućavaju pristup zemljištu i vodi, što će farmerima omogućiti da poboljšaju proizvodnju. Takođe, razvoj ljudskog kapitala, kroz edukaciju, obezbeđenje osnovne zdravstvene zaštite i podršku ženama i mladima u ruralnim područjima, ključan je za unapređenje života u tim zajednicama. Izgradnja sistema socijalnih naknada i obezbeđenje izvora kreditiranja takođe igraju značajnu ulogu u smanjenju siromaštva i povećanju stabilnosti ruralnih zajednica.
Međutim, uprkos naporima, razlika u ekonomskoj snazi između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ostaje duboka. Prema statistici o bruto domaćem proizvodu (BDP), iako su zemlje u razvoju u poslednjim decenijama beležile brži rast BDP-a, ekonomske razlike su i dalje ogromne. Brzi rast BDP-a u zemljama u tranziciji i ZUR nije dovoljan da dostigne nivo razvijenih zemalja, a razlike se mogu objasniti različitim stepenom razvoja infrastrukturnih i društvenih sistema. Faktori kao što su istorijsko nasleđe, kulturne razlike, prirodni resursi i demografski uslovi igraju ključnu ulogu u određivanju tempa ekonomskog rasta.
S obzirom na ove izazove, važno je shvatiti da globalni ekonomski jaz između razvijenih i siromašnih zemalja nije samo pitanje politike i ekonomije, već i društvene pravde. Zajednički napori na globalnom nivou, kao i razvoj odgovarajuće poljoprivredne politike, mogu doprineti smanjenju ovih nejednakosti. Samo kroz stvaranje održivih rešenja za poljoprivredu, distribuciju resursa i podršku poljoprivrednicima u zemljama u razvoju može se ostvariti pravičan razvoj, koji će omogućiti smanjenje gladi i siromaštva u svetu.
Povezivanje ekonomske efikasnosti, održivih poljoprivrednih praksi i pristupa osnovnim resursima ključno je za dugoročni razvoj i smanjenje siromaštva. Pristup tehnologiji, obezbeđivanje tržišta za proizvode i jačanje edukacije mogu omogućiti siromašnima da se izbore sa izazovima i ostvare ekonomski napredak, čime bi se stvorila ravnoteža između razvijenih i siromašnih regiona.