Stočarstvo u Srbiji je, nažalost, prošlo kroz brojne turbulencije u poslednjim decenijama, ali uprkos tome, postoje i značajni potencijali za njegov oporavak i dalji razvoj. Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede, ključnu ulogu imaju mere agrarne politike koje Vlada Republike Srbije preduzima kako bi podstakla razvoj stočarske proizvodnje i poboljšala uslove za poljoprivredne proizvođače. Od 2005. godine, usvojena je Strategija poljoprivrede Srbije koja, iako još uvek u fazi operacionalizacije, pruža smernice za budući razvoj sektora.
Fokus na komercijalna gazdinstva
Jedan od ključnih ciljeva agrarne politike u Srbiji je razvoj komercijalnih gazdinstava koja bi trebalo da postanu nosioci robne proizvodnje u oblasti stočarstva. Takva gazdinstva moraju postati konkurentna i profitabilna, kako bi im obezbedili dugoročnu održivost. Iako je implementacija ovih mera tek u začetku, već nekoliko godina preduzimaju se konkretne akcije u cilju finansijske podrške poljoprivrednicima. Ove mere podrazumevaju usmeravanje finansijskih sredstava ka smanjenju troškova proizvodnje i olakšavanju finansijskog stresa na gazdinstvima, čime se omogućava njihov lakši oporavak i rast.
Podsticaji za stočarsku proizvodnju
Postoji niz mera koje direktno podstiču razvoj stočarske proizvodnje. Poljoprivredni proizvođači, koji se bave mlečnom proizvodnjom, mogu ostvariti premije za mleko ako ga predaju preradiocima sa područja Republike Srbije. Takođe, veći iznos premije dodeljuje se gazdinstvima koja posluju u brdsko-planinskim područjima, kako bi se stimulisao razvoj u tim specifičnim uslovima. U cilju podsticanja kvalitetne stočarske proizvodnje, takođe se regresira nabavka i uzgoj priplodne stoke u oblasti govedarstva, ovčarstva, kozarstva i pčelarstva.
Krediti i subvencije za stočare
Uz to, poljoprivrednici mogu koristiti dugoročne kredite za nabavku opreme i investicije u stočarsku proizvodnju. Pored toga, agrarna politika nudi i subvencije za izgradnju, popravku i adaptaciju objekata za smeštaj stoke, kao i za izgradnju farmi mlečnih krava, tovnih junadi, svinja i živine. Za unapređenje sela, država subvencioniše i nabavku rasnog sastava stoke iz uvoza, sa ciljem povećanja kvaliteta stoke u Srbiji. Sredstva za ove projekte mogu iznositi čak 40-50% ukupnih troškova, posebno za marginalna područja, koja se suočavaju sa prirodnim ili zakonskim preprekama za razvoj poljoprivrede.
Registar poljoprivrednih gazdinstava
Jedan od ključnih uslova za korišćenje ovih subvencija i mera je da poljoprivrednici budu upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Na taj način, oni mogu ostvariti pravo na pomoć i podsticaje koji im omogućavaju da poboljšaju svoje gazdinstvo, unaprede proizvodnju i poboljšaju uslove života u ruralnim područjima. Upisivanje u registar je jednostavan proces, ali vrlo važan kako bi se obezbedila potrebna podrška i pomoć.
Zaštita domaće proizvodnje
Srbija se suočava sa izazovom zaštite svoje stočarske proizvodnje od prevelikog uvoza, dok istovremeno podstiče izvoz stoke i stočarskih proizvoda. U tom cilju, najvišim carinskim stopama štiti se uvoz stoke za klanje, mesa, mleka i mlečnih proizvoda, dok se nižim carinama stimuliše uvoz priplodnih grla. Ove mere omogućavaju da domaća stočarska proizvodnja bude zaštićena i konkurentna na domaćem i stranom tržištu.
Kriza stočarske proizvodnje i njeno oporavak
Stočarska proizvodnja u Srbiji suočava se s mnogim izazovima. Još pre 15-ak godina, sektoru je prijetila ozbiljna kriza koja se nije potpuno oporavila. Uzrok tome leži u opštoj ekonomskoj krizi u zemlji, zakasneloj tranziciji, nestanku brojnih društvenih farmi i slabljenju ekonomskih resursa individualnih poljoprivrednih proizvođača. Takođe, smanjenje broja stanovništva u ruralnim područjima, nepovoljna starosna struktura, kao i slaba kupovna moć, čine razvoj stočarstva još težim.
Međutim, uprkos tim problemima, postoje i povoljniji prirodni uslovi za stočarsku proizvodnju, kako za farmerski oblik uzgoja, tako i za pašnjačko stočarstvo. U nekoliko okruga u Srbiji primećeno je opadanje broja stoke, osim broja ovaca, gde je situacija nešto povoljnija. Takođe, ako bi se broj grla povećao na nivo iz 2000. godine, to bi značajno unapredilo stanje stočarske proizvodnje u zemlji. Mogućnosti za poboljšanje postoje, ali kako bi se ostvarili bolji rezultati, potrebno je dugoročno ulaganje i strategija.
Izazovi smanjenja broja stanovništva
Jedan od većih problema, posebno za seoska naselja, jeste smanjenje broja stanovnika. Ovaj problem traje već nekoliko decenija i predstavlja ozbiljnu prepreku za dalji razvoj stočarske proizvodnje. Zbog toga, potrebna je ozbiljna strategija koja se mora implementirati uz veliko ulaganje resursa. Na žalost, trenutno imamo nedostatak potrebnih sredstava i planova za rešavanje ovog problema. Perspektiva za seoska naselja i stočarsku proizvodnju, nažalost, nije mnogo svetla, ali uz pravilnu strategiju i podršku države, situacija može biti poboljšana.
Zaključak
Mere agrarne politike u stočarstvu predstavljaju osnovu za dalji razvoj i oporavak stočarske proizvodnje u Srbiji. Podsticanje komercijalnih gazdinstava, krediti, subvencije i zaštita domaće proizvodnje samo su neki od koraka koji mogu unaprediti stanje u sektoru. Međutim, kako bi ove mere bile zaista efikasne, neophodno je da se osigura snažna strategija i dugoročna ulaganja. Takođe, važan je i kontinuiran rad na povećanju broja stanovništva u ruralnim područjima, kao i pružanje potrebne podrške i edukacije poljoprivrednicima. Samo tako će stočarstvo u Srbiji moći da se vrati na pravi put i postane održiv i konkurentan sektor.