Poljoprivreda je ključni sektor u ekonomijama mnogih zemalja, posebno u onima koje se još uvek nalaze u procesu razvoja. Njena uloga u privrednom rastu i razvoju se meri kroz različite indikatore, koji pomažu da se bolje razume njen doprinos i značaj na globalnom nivou. Svaka zemlja, bez obzira na nivo razvoja, koristi specifične kriterijume kako bi pratila ulogu poljoprivrede u svom ekonomskom okruženju. Na primer, učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj populaciji, doprinos poljoprivrede bruto domaćem proizvodu (BDP), te udeli poljoprivrede u međunarodnoj trgovini, neki su od ključnih indikatora koji nam govore koliko poljoprivreda zaista znači za ekonomiju zemlje.
Jedan od najvažnijih pokazatelja je učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom broju zaposlenih. U zemljama u razvoju, poljoprivredno stanovništvo čini značajan deo radne snage, dok u razvijenim zemljama, ovaj procenat postepeno opada. S obzirom na to, u državama u razvoju često je mnogo veći broj ljudi zaposlen u poljoprivredi, što je često pokazatelj da zemlje još uvek nisu potpuno razvile svoj industrijski i uslužni sektor.
Doprinos poljoprivrede bruto domaćem proizvodu je još jedan od bitnih pokazatelja. U zemljama u razvoju, gde je poljoprivreda glavni izvor prihoda, ona čini značajan deo BDP-a, dok u razvijenim zemljama, zbog industrijalizacije, udeo poljoprivrede u BDP-u opada. Međutim, to ne znači da je njen značaj manji, već da je drugi sektori, poput industrije i usluga, postao dominantniji u ekonomiji.
Pored toga, značaj poljoprivrede u međunarodnoj trgovini je neosporan. Mnoge zemlje izvoze poljoprivredne proizvode u globalne lance snabdevanja, što stvara važne prilike za rast i razvoj. Zbog globalizacije, mnoge zemlje sada zavise od trgovine poljoprivrednim proizvodima, kako bi zadovoljile domaće potrebe i ostvarile ekonomske koristi.
Kako bi se razumela uloga poljoprivrede, važno je pratiti i demografske promene koje imaju veliki uticaj na privredni razvoj. Na globalnom nivou, ljudska populacija brzo raste, iako u poslednjim decenijama opada brzina tog rasta. Procenjuje se da će do 2050. godine broj ljudi na svetu dostići više od 9 milijardi, a najveći deo ovog rasta desiće se u zemljama u razvoju. Na primer, afrički kontinent, Srednji istok i Azija doživeće najveći prirodni priraštaj.
Demografske promene ne prate uvek privredni razvoj, posebno u nekim regionima gde populacija raste, dok se ekonomije tih zemalja razvijaju sporije. Zbog toga, u zemljama u razvoju, poljoprivredno stanovništvo i dalje čini veliki deo ukupne radne snage. U razvijenim zemljama, međutim, poljoprivredno stanovništvo brzo opada, jer je primarna proizvodnja prešla u industrijalizovane farme i korporacije.
Struktura poljoprivrednih proizvođača u svetu pokazuje da je većina farmi u zemljama u razvoju, gde je poljoprivreda najvažniji sektor. U razvijenim zemljama, samo mali broj farmi dominira tržištem hrane, a u zemljama u razvoju, mali poljoprivrednici i porodične farme često proizvode većinu hrane, ali se suočavaju sa velikim izazovima poput siromaštva i nedostatka resursa.
Kroz analizu ovih pokazatelja, jasno je da poljoprivreda ima ključnu ulogu u ekonomskom razvoju, naročito u zemljama u razvoju, iako se njen udeo u ukupnom ekonomskom rastu smanjuje sa industrijalizacijom i urbanizacijom. Kroz bolje razumevanje ovih promena, može se bolje oblikovati poljoprivredna politika koja će omogućiti održiviji razvoj i bolju socijalnu i ekonomsku ravnotežu.