Na teritoriji naše zemlje postoje veliki potencijali za poljoprivrednu proizvodnju s obzirom na kvalitetno zemljište, umerenu kontinentalnu klimu i obilje vodenih tokova. Međutim, mi ipak dugi niz godina ne uspevamo da u dovoljnoj meri upotrebimo povoljne faktore kojima nas je priroda darovala.
Poslednjih decenija, poljoprivredna preduzeća poslovala su u veoma otežanim uslovima koja su posledica sankcija, ratnih dešavanja i neminovne tranzicije koja otvara brojna pitanja i postavlja složene zadatke. U takvim uslovima poljoprivrednicima nije lako da dođu do kapitala za potrebe investicija i tekućeg finansiranja proizvodnje, zatim do neophodnog repromaterijala, novih tehnologija, itd. U tako teškim uslovima poljoprivredni proizvođači su upućeni da se udružuju u zadružne saveze koji im stvaraju pretpostavke za poboljšanje svog položaja
Zemljoradničke zadruge na našim prostorima najčesće nisu ekonomski jake organizacije, ali su neophodne za male i srednje poljoprivredne proizvođače, koji bez njih ne bi mogli u većini slučajeva ni zasnivati proizvodnju, ni postići korektne uslove realizacije i naplate svojih proizvoda. Zadruge imaju veliki značaj i za prerađivače, posrednike u prometu i krajnje potrošače koji preko njih kupuju na jednom mestu količinu robe koju bi bez zadruga ugovarale ili kupovale sa ogromnim brojem poljoprivrednih proizvođača.
Tradicija zadružnog organizovanja na prostorima današnje Vojvodine postoji više od 150 godina. Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini koja je osnovana 1846. godine u Bačkom Petrovcu je bila treća formirana zadruga u svetu.
Na dan 02.06.2009. u zadružni registar zadružnog saveza Vojvodine bilo je upisano 515 zemljoradničkih zadruga i 28 ostalih zadruga. Zemljoradničke zadruge imaju u proseku 35 zadrugara, a procenjeni prosečan broj kooperanata je oko 230. Na osnovu nekompletnih podataka iz završnih računa zadruga, procenjuje se da zemljoradničke zadruge imaju u proseku oko 8 zaposlenih radnika sa tendencijom smanjivanja.
Zadruge u osnovi razlikuje od preduzeća i ostalih oblika pravnih lica, poslovanje u skladu sa zadružnim principima i zadružnim vrednostima.
Prema Međunarodnom Zadružnom Savezu (ICA), zadružne vrednosti predstavljaju osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost.
Zadružni principi predstavljaju osnovno uputstvo pomoću koga zadružne organizacije u praksi primenjuju zadružne vrednosti. Zadružni principi Međunarodnog Zadružnog Saveza (ICA) su: dobrovoljno i otvoreno članstvo; demokratska kontrola članova; ekonomska participacija članova; autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i informisanje; međuzadružna saradnja; briga za zajednicu.
Danas se zemljoradničke zadruge AP Vojvodine nalaze na prekretnici razvoja, koja je uslovljena tranzicijom ukupnog privrednog sistema. Budući položaj i razvoj zemljoradničkih zadruga i njihovih članova, uslovljen je pravcima budućeg restruktuiranja koje će nastupiti kao deo procesa tranzicije ukupnog privrednog sistema. Kao model za restruktuiranje naseg zadrugarstva mogu nam poslužiti analize pravaca tranzicije zemalja koje su taj proces uspešno završile.