Tržište mleka u Srbiji: stanje, izazovi i investicije
Preduzeća iz oblasti agroindustrijskog kompleksa u prethodnoj deceniji poslovala su u veoma nepovoljnim, gotovo “nemogućim” uslovima. Posledica takvog stanja je značajno osiromašenje mnogih preduzeća, što se jasno ogleda u padu svih ključnih finansijskih i naturalnih parametara uspeha. Preduzeća koja se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom i preradom mleka već duži vremenski period beleže negativne finansijske rezultate.
U procesu tranzicije naše privrede očekivali su se znatno bolji efekti u proizvodnim, finansijskim i investicionim segmentima. Iako su ostvareni neki pozitivni rezultati, kao što su bolje iskorišćenje kapaciteta, rast obima proizvodnje, obnavljanje tehnologije i osvajanje novih tržišta, oni su i dalje daleko od očekivanih i realno mogućih. Svi pozitivni efekti vlasničke transformacije još uvek nisu u potpunosti došli do izražaja i mogu se očekivati u narednom periodu.
Ekonomska politika i podsticaji
Poslednjih godina primenjuju se različite mere ekonomske politike u cilju poboljšanja ekonomskog položaja privrednih subjekata u agroindustrijskom sektoru. To uključuje oslobađanje od poreza, otpisivanje dela dugova, subvencionisanje izvoza, premije i regresi, kao i povoljnije kredite. Ove mere su donele pozitivne efekte, ali još uvek nisu dovoljne da osiguraju potpuni oporavak sektora.
Privredna preduzeća ponovo stiču pristup tržištima razvijenih zemalja, ali konkurencija je izuzetno jaka, što usporava njihov povratak. Ipak, Srbija polako vraća svoj udio na tržištima bivših republika zajedničke države, što predstavlja važan korak u integraciji domaće agroindustrije u regionalnu ekonomiju.
Struktura mlekarstva u Srbiji
U Srbiji trenutno postoji oko 230 mlekarskih preduzeća koja godišnje otkupe i prerade više od 900 miliona litara mleka. Ukupna proizvodnja mleka u zemlji iznosi oko 1,8 milijardi litara, pri čemu se najveći deo direktno koristi za domaću potrošnju. Stočarski fond u Srbiji obuhvata manje od milion goveda, uključujući oko 700.000 krava i steonih junica, što je nivo koji je bio zabeležen još 1910. godine.
U poslednjih nekoliko godina zabeležen je rast broja mini mlekara, posebno tokom privatizacije industrije mleka. Strani investitori su zainteresovani za domaće fabrike, a privatizacija je uglavnom završena. Najveći deo industrije mleka (oko 85%) sada je u vlasništvu britanskog investicionog fonda “Salford”.
Investicije i ekonomski efekti
Investicije u Novosadsku mlekarsku industriju, koje su obavljene u okviru fonda “Salford”, pokazale su značajne rezultate. Samo u prve dve godine investirano je 6,5 miliona evra, a vrednost fabrike porasla je sa 20 miliona na 32 miliona evra. Trenutna ulaganja od 8,5 miliona evra i dalje unapređuju proizvodne kapacitete i kvalitet prerade mleka.
Ipak, zadržavanje niskih otkupnih cena od strane novih vlasnika izaziva pad proizvodnje i pogoršanje ekonomskog položaja proizvođača, što predstavlja glavni izazov sektora.
Zaključak
Tržište mleka u Srbiji se suočava sa kombinacijom istorijskih problema i savremenih izazova. Iako privatizacija i strane investicije donose tehnološki napredak i rast proizvodnje, ekonomski položaj domaćih proizvođača i dalje je ugrožen. Strategije podrške, stimulacije i regulacije tržišta biće ključne za budući razvoj mlekarstva i agroindustrije u Srbiji.
